ShoutMix chat widget
G  O  L  U  B  I  Ć
R.Hrvatska - Dalmacija - Bukovica - Obrovac - Golubić
Prezimena          Običaji          Odeća          Kuhinja           Rečnik          Stari zanati          Šta je...?          Spomenar

OBIČAJI

Definicija običaja, ona najšira, tvrdi da običaj nastaje čestim ponavljanjem istih radnji u istim okolnostima i sa više manje istim razlogom. Dakle, običaj nastaje. Redovno je izrastao iz kulture, predanja, okruženja naroda ili naroda u kojem se živi. Ali, neizbrisiv je načina čovjekovog življenja. Mi u običajima i po običajima živimo.
Specifičnost ljudi ovoga kraja jesu upravo razni običaji, koji su se održali vekovima.

Poštovanje svetaca (posebno crveno slovo) bila je osnova života ovih ljudi. Iako većinom nepismeni i bez crkvenih kalendara, oni su tačno znali kada je koji svetac. Na svetac su se radili samo najnužniji poslovi (čuvanje koza i ovaca, kuvanje hrane), ostali poslovi, (pravljenje hleba, šivenje, pletenje, čišćenje kuće, pranje, cepanje drva, rad u polju), ostavljani su za darni dan. Ovakav način života i poštovanje svetaca nije bio samo iz strahopoštovanja prema Bogu, već i prilika da se ljudi raštrkani po selima i zaseocima u tim danima posećuju ili da se okupljaju u lokalnim trgovinama, „pod Karlovcom“ ili „kod Škole“ obnove zalihe neophodnih životnih namirnica, ali i da se obaveste o novostima iz kraja. To je bila prilika da se ovi gorštaci malo opuste uz po koju čašicu vina ( možda i neku više) , razgovor, poznatu igru „boćanje“ , briškulu, trešet....Druženje se ponekad završavalo duboko u noć pa se po mesečina sa natovarenim konjem vraćalo svom domu, ... a sutra je novi naporan radni dan (kosidba, žetva,vršidba – sve ručno).

Neki od običaja vezani za pojedine svece:

1.Sv.Trifun (14.Februar)- veče uoči Sv.Trifuna otvarala su se sva vrata  na ormanima i poklopci na škrinjama kako miševi ne bi ulazili u njih tokom godine. Na sam dan sveca nisu se koristili oštri predmeti (makaze – škare- nož, igla, sekira) iz istog razloga.

2. Đurđevdan (06.Maj)- veče uoči Đurđevdana izaberu se dva mlada luka u bašti, jedan predstavlja sreću a drugi nesreću i pera im se poravnaju makazama. Na Đurđevdan ujutro se proveri koji je više izrastao. U zavisnosti od toga koji je više porastao pratiće nas sreća ili nesreća tokom godine.
- postojao je običaj da se na Đurđevdan za stokom pri povratku uveče kući strogo nosi sirov a ne suv prut ( kako bi stoka bila deblja, naprednija a ne suva i mršava).
- takođe je za Đurđevdan  vezan običaj da se mladi jarići i jaganjci prvi put tada broje jer je to znak da su uspešno izašli iz zime ( da neće uginuti od hladnoće i gladi).
- na Đurđevdan se  svaka koza, ovca, krava (bez razlike da li trenutno daje ili ne daje mleko) ovlaš pomuze kako bi imale što više mleka.

3. Vidovdan (28.Jun) – uoči Vidovdana ubere se cvet tzv. VID (sa plavim laticama- beru ga devojke) ili VIDA (sa crvenim  laticama – beru ga momci). Pre spavanja ce pored kreveta pripremi cvet, nož, grančica i čaša vode. Cvet se uzme u ruku i izgovori sledeći recital:
“ Vide, Vide viđeni dođi na san suđeni,
   dođi mi na san sutra je Vidovdan,
   ako si preko gore evo ti sikira pa seci,
   ako si preko vode evo ti most pa pređi“.
Cvet se stavi pod jastuk. U san dolazi suđena osoba.

4. Ivanjdan – (07.Jul)- kada padne sumrak uoči Ivanjdana  na najvišim tačkama sela i zaselaka palile su se velike vatre (uglavnom su ih palili mladi) i to lančano tako da je plamtela cela Bukovica. (Ovo je bio svojevrsni znak komunikacije!).





Ostali običaji:

1. VUČARINA

Najveći neprijatelj  ljudi ovog kraja bio je vuk. On je često napadao stada koza i ovaca, krave, konje. Posebno je bio opasan s proleća kada je stoka kretala u pašu a vuk gladan od zimskog posta.
Stoga je njegov ulov i bio posebno  radostan događaj. Lovio se uglavnom na posebno napravljenu zamku zvanu „gvožđa“.
Ulovljenom vuku skine se koža, dobro se osoli ( da se konzervira) i napuni se slamom da bi koža zadržala oblik. Tako pripremljena koža se nabije na kolac (radi lakšeg nošenja) i ostavi da se osuši. Za vreme svetaca ili u zimskom periodu kada nema poljoprivrednih radova, a vremenske prilike dozvole, ide se u vučarinu. Vuk se okiti (jabuka u usta, peškir, čarape) i grupa od 3-4 čoveka kreće sa vukom na ramenu  po zaseocima i okolnim selima.
Dolaskom domaćinu pred kuću kreću pesme:
„dajte vuku slanine, da ne slazi s` planine,
  dajte vuku jaja, da ne davi maja,
  dajte vuku runo vune,  da ne davi ovce žune,
  davte vuku pšenice, da ne davi ovce belice,
  dajte vuku svake robe, da ne davi naše kobe....“

Domaćin i domaćica darivaju u zavisnosti od materijalnih  mogućnosti (slanina, žito, peškir, krpa, vuna, čarape, sapun ili šta se već ima). Vučarina može da traje i nekoliko meseci, dok se ne obiđe čitav kraj.


2. PRELA

Prelo je večernje druženje ljudi u zimskim mesecima. U devojačku kuću dolaze momci i devojke, ali i ovi stariji iz susednih zaselaka i bližih sela. Druženje se sastojalo u priči, pesmi, igri, ali tu su se rađale i prve ljubavi. Dok su devojke uz pesmu radile ručne radove momci su igrali razne društvene igre:

MIŠANJE - igra izdržljivosti-  Od masne krpe se uplete palica dužine oko 40cm a na nju se naveže kanap od vreće. Muški se podele u dve grupe. Jedna grupa krije određeni predmet koji se zove „miš“, a druga grupa ga traži. Svaki put kada se pokaže na nekog iz grupe koja krije miša a miš nije kod njega svi iz članova grupe koja traži miša bivaju kažnjeni, a kazna je udarac onom masnom palicom po dlanovima  svih članova grupe koja skriva miša, i tako dok se miš ne pronađe. Kada se miš pronađe uloge se menjaju, i tako do granica izdržljivosti, ali nema ljutnje.

PTICA PREJA - igra memorije - U igri je 10 članova (muških, ženskih). Onaj ko pokreće igru je „ptica preja“. On određuje uloge ostalim učesnicima u igri („lija“, „zeka“, „medo“, „vujo“, „maca“) koji imaju zadatak da ime zapamte i koriste u igri.
„ptica  preja“ pokreće igru rečima:
„ ja poćera pticu preju, đe pade, đe pade... eno je na ...(pr.) „liji“.
„lija“ odgovara „ nije ga na liji“
„ptica preja“ pita liju „a da di je?“
„lija“ odgovara „ eno je na ... (pr) „zeki“.
„zeka“ brzo javlja da nije na njemu našta lija pita „a da di je“, a „zeka“ odgovara na kome je i prenosi igru dalje u krug.
Cilj igre da priča ide što brže, da se igrač ne premišlja koja mu je uloga. Igra traje dok neko ne pogreši. 

NAVLAČENJE KLIPA - igra snage - Dva takmičara sednu jedan naspram drugog u položaj ispruženih nogu stopalo na stopalo. Uhvate rukama drveno štilo i nadvlače se dok jedan ne podigne drugog iz sedećeg stava ili nekom ne isklizne štilo.



3. MAŠKARE

Između katoličkog i pravoslavnog Božića mladi se maskiraju (momci obično u žensku odeću) i idu od kuće do kuće i pesmom se obraćaju domaćinima:
„Domaćine rode moj, otvori mi dvorac svoj“.

Ako domaćin otvori maškare ulaze na čast i darivanje.
Pošto maškara ima više grupa i obred traje danima, domaćinima dojadi otvaranje (čast i darivanje, ipak se teško živelo) te  maškare ostaju bez časti  i tada sledi kazna za domaćina  opet u vidu pesme:
„Ova kuća likova,
u njoj nema nikoga,
i da bog da nikada!“


4. Običaji vezani za BADNJI DAN , BOŽIĆ ( 07.Januar) I MALI BOŽIĆ ( 14.Januar)

Na Badnji dan ranom zorom domaćin odlazi po badnjake (donosila su se dva). On donosi što god može deblje i veće badnjake (hrast sa krošnjom na vrhu – kitinom). Badnjaci se prislanjaju uz kuću i čekaju veče i unošenje. Pripremi se i slama, a domaćica se  pripremi  za unošenje badnjaka (žito, orasil lešnici, kukuruz, bombone). U toku dana ispeče se i božićna pečenica. Muška glava čitav taj dan loži vatru na ognjištu. Uveče se badnjaci unose i postavljaju na ognjište (sečeni krajevi se založe a kitina je na drugoj strani). Domaćica ih dočekuje sa žitom a deca sa dve sveće na vratima (sa tim svećama se posle dočekuje stoka sa ispaše, one se ostavljaju i koriste za lečenje čireva). Potom se oko badnjaka prostire slama.
Kada su životinje namirene i u štalama, ukućani pristupaju posnoj večeri. Posle večere porodica sedi oko badnjaka i zalaže ga do duboko u noć da badnjak „odgori“, odnosno da se od vatre sam prelomi taj vrh koji se zove „brada“. „Brada“ se ostavlja u pčelinjak da štiti pčele.
Za to vreme deca na badnjaku sede i igraju se, odnosno dobiju čekić, štrikaću iglu, knjigu... i sa njima se zabavljaju  kako bi u tim poslovima posle napredovali.

Badnjak gori čitavu noć.
Na božićno jutro na ognjištu se pristavlja meso za kuvanje (brunzin i verige), a badnji žar i pepeo služe za „zapretanje“ peke i pečenje česnice.
Priprema se i pečeno meso za božićnu trpezu. Seče se pečenica ali se pazi da se ne presecaju velike kosti (butne) kako tokom godine ne bi bilo lomova. Takođe se ne razdvajaju  vilične kosti i zadnji deo pečenice (krsta) do Malog Božića.
Za božićni ručak se priprema i cicvara.
Ručak počinje  pre podneva paljenjem sveća i mirboženjem uz reči „MIR BOŽIJI I HRISTO SE RODI“- „VAISTINU SE RODI“. Potom sledi lomljenje česnice (božićnog hleba) a zatim se postavlja cicvara (ne pojede se sve, da godina ne bude gladna), posle toga ide jareća čorba, a završava se sa pečenim mesom. Taj dan se pije crno vino.

Treći dan Božića čisti se kuća od slame (stavlja se u vreću i ostavlja za Mali Božić).

Uoči Malog Božića se pravi kolač sa rupom u sredini, a on se na Mali Božić (pre zore) nosi na „guvno“ zajedno sa slamom. Oko stožera se stavi slama a na stožer se stavi kolač. Deca trče oko stožera po slami a stariji ih „teraju“ da  vršu, sa pesmom:
????????

Kolač se potom lomi a mrvice se ostavljaju na stožeru za ptice uz pesmu:
????????
.
.
.




www.golubic.rs